Prošla decenija od pogubljenja Sadama Huseina

Covek koji je rusio spomenik Sadama Huseina rekao, sa dolaskom amerikanaca skinuli smo Sadama, ali smo dobili novih 1000 Sadama.

Pre deset godina, 30. decembra 2006, bivši predsednik Iraka Sadam Husein pogubljen je vešanjem, tri godine posle njegovog hapšenja. Video snimak postavljen na internetu tog dana, prikazuje poslednje Huseinove trenutke u jednoj kasarni u Bagdadu. Pogubljen je u šest sati ujutro po lokalnom vremenu.

Husein je dan kasnije sahranjen u Tikritu pored dva sina koje su ubile američke snage 2003. godine u Mosulu. Tokom devedesetih godina nižu se krize oko navodnog programa Iraka za razvoj oružja za masovno uništenje koje dostižu vrhunac 1998. godine trodnevnim američkim raketiranjem Iraka pod nazivom operacija "Pustinjska lisica". Kriza se nastavila i posle tog napada, tako da se dolaskom Džordža V. Buša na položaj američkog predsednika i nakon napada 11. septembra 2001, kriza dalje pooštrila. SAD i Velika Britanija su marta 2003. pokrenule jednostranu vojnu akciju protiv Iraka, bez prethodne dozvole Ujedinjenih nacija. Glavni cilj vojne akcije bilo je svrgavanje Sadama Huseina s vlasti i taj cilj postignut je posle tri nedelje ratovanja.

Bivši predsednik Iraka, na vlasti od 1979. godine, pronađen je u podzemnom skloništu kod Tikrita 13. decembra 2003. Pronašle su ga američke snage ali su suđenje sprovele iračke vlasti. Huseinu se sudilo za zločine nad Kurdima i šiitima tokom osamdesetih i devedesetih godina. Sud je posle tri godine od hapšenja i dve godine suđenja, 5. novembra 2006, doneo presudu da je Husein kriv za zločine protiv čovečnosti jer je naredio ubistvo 148 šiita u gradu Dujailu 1982. godine zbog čega je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem.

Apelacioni sud je 26. decembra potvrdio presudu i naveo da pogubljenje mora da bude izvršena u roku od 30 dana. Iračani su su dva dana kasnije, 28. decembra, zatražili transfer Sadama Huseina iz nadležnosti američke vojske radi pogubljenja u roku od 48 sata. Pogubljenje Sadama Huseina sprovedeno je 30. decembra 2006, ujutro po lokalnom vremenu.

Десет година после смрти, Садам и даље прогања САД _______ Десет година након убиства ирачког лидера Садама Хусеина, његов дух и даље прогања Вашингтон, подсећајући на његове пропале амбиције да донесе мир и демократију на Блиски исток, наводи АФП. Када је Хусеин обешен у Багдаду, на данашњи дан 2006. године, тадашњи председник САД Џорџ Буш већ је знао да инвазија на Ирак, током које је до тада већ страдало 30.000 америчких војника, није Вашингтону донела жељени напредак – указује француска агенција.

"Чека нас много тешких избора и нових жртви. Ипак безбедност и сигурност америчког народа захтевају да не посустанемо у осигуравању да млада ирачка демократија настави да напредује", рекао је тада Буш. Демократски Ирак из Бушове визије остао је, како се испоставило, његова пуста жеља, јер Американци нису успели да зауставе погубну спиралу секташког насиља у земљи. Сунитска мањина, која је некада владала Ираком, била је све огорченија на претежно шиитску владу, а тај гнев је подстакао успон ултрарадикалне Исламске државе, у чијим редовима су и бивши Садамови војни званичници.

Више од 5.000 америчких војника и даље се налази у Ираку и пружа кључну подршку ирачкој војсци, која још није у могућности да се сама бори против екстремиста. У међувремену, америчка јавност, која је 2003. пружила снажну подршку инвазији на Ирак на челу са САД, и даље се опоравља од ратних траума. Неуспех у Ираку, оцењује АФП, имао је великог утицаја на одлуку председника САД Барака Обаме да не предузме војну интервенцију против сиријског председника Башара ел Асада у крвавом грађанском рату, који ће ускоро ући у шесту годину.

За то време, Обамин наследник Доналд Трамп је своју председничку кампању градио делом на обећању да се САД никада више неће мешати у "промене режима" или "изградње националних држава". Уз то, Трамп је више пута изјавио да је он, за разлику од своје демократске противнице Хилари Клинтон, био против рата у Ираку, мада је, како примећује француска агенција, у интервјуу који је 2002. дао Хауарду Стерну рекао да ће подржати инвазију.

Више од десет година касније, неки амерички доносиоци одлука и даље покушавају да схвате разлоге неуспеха у Ираку. Џон Никсон, први аналитичар ЦИА који је испитивао Садама Хусеина након његовог хватања у децембру 2003. године, у својој новој књизи каже да су обавештајне службе САД и званичници Беле куће имали погрешна виђења о ирачком лидеру.

После инвазије на Ирак свет је постао неупоредиво гори